TEKSTOVI

FOTOGRAFIJE

VIDEO

PODCAST

MUZIKA


O NAMA

KONTAKT

MUZIKA

Izvedba za Festival feminističke kulture i akcije PRVO PA ŽENSKO u SkopljuAvgust 2020. g.
Kompozicija: Darja JanoševićTekst: Ana Dubljević
1. „Samo moje”
2. Dobro veče svima. Ovo što ste slušali je kompozicija „Samo moje” autorke Darje Janošević, za istoimenu plesnu predstavu koju smo koreograf Igor Koruga i ja napravili 2016. godine. Predstava „Samo moje” je nastala inspirisana knjigom „Depresija: Javno osećanje” i sledećim rečima američke teoretičarke An Cvetkovič (Ann Cvetkovich): „Ako uspemo da se upoznamo kroz naše depresije, onda ćemo možda moći da to iskoristimo za stvaranje novih modela društvenosti koji će nas, ne samo voditi ka izlazu iz naših ćorsokaka, već nam i pomoći da razumemo ćorsokak kao stanje produktivnog potencijala.” Da se upoznamo kroz naše depresije. I tako stvorimo nove modele društvenosti... Ćorsokak kao stanje produktivnog potencijala... Ove reči u 2020. dobijaju još kompleksnija značenja nego pre, zar ne?Trenutno se nalazim u Rijeci, u Hrvatskoj. Tu sam, nakon par meseci brojnih pokusaja planiranja i propalih organizacionih planova, na jedvite jade nekako sa negativnim testom uspela da dodjem i nadjem se sa još dve koleginice. Pokušavamo da radimo na novoj predstavi. Mislim o tome da li je rad na predstavi naš nasvesni pokušaj vraćanja u staru normalnost? Predstava se zove „Tender fights”. Mislim o tome šta znači reč tenderness. Šta je to tender, kao u „someone who tends, like a gardener”. Mislim o tome šta je danas esencijalno, šta ne-esencijalno. Koja su zanimanja važna za društvo danas, a koja ne, da li se možda sada jasno pokazuje da sam i sama internalizovala stav društva da umetnost nije od prevelikog značaja za sve nas? Zašto osećam krivicu što moja prijateljica radi 16to časovne smene u covid bolnici, a moj posao je da stvaram ples? Mislim, danas više nego ikad pre, o tome koliko sam saučesnik u održavanju društveno-političko-ekonomskog poretka koji konstantno kritikujem. Da li je kritika isto što i stvarna namera da se taj sistem uruši? Mislim o ideji planetarnog generalnog štrajka. Mislim o tome kako da prognamo patrijarhalni beli supremacistički imperijalistički antropocentrični neoliberalni kapitalizam, ne samo iz realnosti koja počinje s druge strane naše kože, već kako da ga prognamo iz naših sopstvenih tela i uma? Mislim o tome šta je umetnost danas? Kakav je to ples, kao medium, kao forma, kao doživljaj, koji nam je potreban u 2020? Čitam erotsku poeziju, mislim sa Odri Lord (Audre Lorde) o tome kako erotika može biti stvarni izvor snage i moći. Mislim o tome kako da držim sigurnu fizičku distancu kada je ona neophodna, ali da istovremeno široko otvorim svoje srce.Čini me sretnom da sam danas tu sa vama. Mislim da je zajedničko promišljanje danas od izuzetne važnosti, ali jednako važno kao i iskustvo afektivnog bivanja zajedno. Umesto gledanja videa mog lica koje nešto govori, želela sam da podelim s vama malo drugačiju vrstu doživljaja. Zato vas ostavljam da odslušate jos jednu kompoziciju Darje Janošević, pod naslovom „Samo Igorovo”. Ovu kompoziciju Darja je napravila u maju 2020. i namenila je koreografu Igoru Korugi i njegovom brzom ozdravljenju. Igor se dugo lečio od specifične vrste hroničnog kovida, proveo mesece u bolničkom krevetu boreći se iznova i iznova sa svim mogućim kompleksnostima, nepoznanicama i neizvesnostima same bolesti, jednako kao i našeg zdravstvenog sistema. Kaže da je slušao ovu kompoziciju kad god nije mogao da zaspi.
3. „Samo Igorovo”

© 2021 Sva prava zadrzana.